Modul 1: Socijalna isključenost i siromaštvo

Definicije pojmova


Kratka istorija pojma ’socijalna isključenost’

Beskućnik
Kliknite sliku da povećate

Pre oko pola veka, tadašnji francuski državni sekretar za socijalnu akciju Rene Lenoar (Rene Lenoir), uveo je termin «isključeni» (fr. les exclus) u javnu upotrebu. On je procenio da isključeni čine desetinu francuske populacije i u njih je svrstao različite grupe koje nisu bile obuhvaćene sistemom socijalnog osiguranja. Među njima su bile osobe sa fizičkim i mentalnim invaliditetom, zlostavljana deca, zavisnici, delinkventi, samohrani roditelji, domaćinstva sa višestrukim problemima itd.

Koncept „socijalne isključenosti“ menjao se vremenom i prilagođavao novim društvenim i ekonomskim okolnostima. Tako je u drugoj polovini 1970ih došlo do povezivanja problema ekonomskog rasta i socijalne isključenosti. Budući da ekonomski rast nije otklonio probleme siromaštva, oni koji nisu imali koristi od privrednog razvoja označeni su kao isključeni.

U narednoj deceniji, u krug socijalno isključenih svrstani su i mladi koji napuštaju školovanje bez odgovarajućih kvalifikacija. Koncept je docnije proširen, pa obuhvata i dugoročno nezaposlene, ’žrtve pokidanih porodičnih veza’ (na primer, samačka domaćinstva), deprivirane migrante i stanovnike izolovanih predgrađa. Diskurs socijalne isključenosti brzo se proširio iz Francuske na ostatak Evrope. Već 1989. godine, Savet ministara za socijalna pitanja Evropske Zajednice usvojio je rezoluciju borbe protiv socijalne isključenosti i podsticanja integracije u „Evropi solidarnosti“.